/Paralelni svetovi: Postojimo i u nekim drugim univerzumima?

Paralelni svetovi: Postojimo i u nekim drugim univerzumima?

Multiverzum prema teoriji nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti i svakog trenutka stvaraju se višestruke verzije nas, koje žive u bezbrojnim univerzumima, jedni pored drugih.

Postoji li još nešto izvan našeg univerzuma je pitanje na koje ne znamo odgovor, ali mnogi fizičari veruju da je to moguće.

Prema nekim istraživačima, ne samo da postoji mogućnost da je “tamo negde” neki drugi svemir, već postoji beskonačan broj drugih kosmosa.

Kako piše BBC, ideja o bezbrojnim univerzumima , odnosno “multiverzumima”, nije samo fantazija koju su iz dosade smislili fizičari, već je proizašla iz naučno dobro potkovanih teorija. Skorija otkrića koja podržavaju tu ideju dospela su na naslovne strane.

Pitanje je kako bismo uopšte ikada mogli da proverimo teoriju “multiverzuma”?

– Mislim da je nemoguće naći čvrste dokaze o bilo čemu izvan našeg univerzuma – kaže Entoni Agvajer, fizičar sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu.

Ali, to što nijedan naučnik nikad zapravo nije video ili u ruci držao jedan atom, nije sprečilo naučnu potvrdu da atom postoji.

Možda je najverodostojnija vrsta “multiverzuma” prirodna posledica kosmičke inflacije, koja prema teoriji Velikog praska predstavlja prvu fazu u kojoj se svemir širio eksponencijalno.

Svemir se, navodno, brzo proširio posle Velikog praska i to širenje nastavlja se i danas. Prema teoriji kosmičke inflacije, univerzum se eksponencijalno povećao u prvim trenucima svog postojanja brzinom svetlosti.

Fizičar Alan Gut je 1980. godine predstavio tu radikalnu ideju da bi objasnio nekoliko karakteristika svemira, na primer činjenicu da u svim pravcima kosmos izgleda isto. Fizičari su nastavili da razvijaju tu teoriju, koju potkrepljuju i posmatranja mikrotalasne pozadine kosmosa, koja je ostatak Velikog praska koji popunjava nebo.

Pre nekoliko nedelja, naučnici iz Harvarda obelodanili su spektakularno otkriće, dokaze o širenju svemira koje se dogodilo samo delić sekunde nakon Velikog praska pre 13,8 milijardi godina. Dokazi su pronađeni baš u pozadinskom zračenju kosmičkih mikrotalasa.

Gravitacioni talasi, o kojima je govorio i Albert Anštajn u teoriji relativiteta, pre više od 100 godina, veruje se da su potekli od Velikog praska i nakon toga se pojačali zahvaljujući inflaciji svemira.

Pronađen je dokaz prvih gravitacionih talasa, mreškanja u prostoru i vremenu koja su nastala u ranom periodu svemira. Otisak koji su oni ostavili kad je svemir nastao daće nam uvid u to kakav je bio tek nakon Velikog praska.

Koristeći poseban teleskop nazvan Bicep, “Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarizatio”, na Južnom polu, naučnici su otkrili i radijaciju i polarizujuće signale koji su puno jači od očekivanih.

KAKVE TO VEZE IMA SA MULTIVERZUMOM?

Niko ne zna sigurno kako je inflacija započela, ali jedna od najjednostavnijih i najrazumnijih ideja sugeriše da su nasumične kvantne fluktuacije, tj. privremene promene u količini energije u jednoj tački svemira, u ranom Univerzumu izazvale da se inflacija u nekim regionima zaustavi, a u drugima ne. To bi značilo da je inflacija, širenje svemira, večna.

Na mestima gde je inflacija prestala, “džepni” univerzumi mogli bi okupiti atome, zvezde, čak i planete. Naš Univerzum bi, prema toj teoriji, bio samo jedan od bezbroj tih “malih” univerzuma.

Iako naučni svet danas široko prihvata teoriju inflacije, upitnija je pretpostavka o večnom širenju svemira.

– Lično sam skeptičan povodom te priče – kaže za BBC Šon Kerol sa Kalifornijskog tehnološkog instituta.

Prema nekim teorijama, svaki “džepni univerzum” mogao bi da ima oblik mehura, a “multiverzum” bi bio nepregledna pena i u svakom “mehuriću” važili bi različiti zakoni fizike.

 

Ovi mehurići-univerzumi su međusobno povezani, ali između njih je večna inflacija, širenje svemira, koja još uvek rasteže svemirsko vreme brže od brzine svetlosti. Tako da, osim ako ne uspemo da se pokrenemo brže od svetlosti, što je još Ajnštajn tvrdio da je nemoguće, nećemo uspeti da “skoknemo” iz jednog “mehurića” u drugi.

Čak i da možemo, to bi bilo teško putovanje.

– Morali biste da preživite inflaciju u međuprostoru, koja bi težila da raširi svaki atom u vašem telu – kaže Agvajer. To zvuči kao loša ideja.

On smatra da možda najbolji način da vidimo drugi univerzum u mehuriću jeste da nam se univerzumi  sudare, što bi ostavilo trag na mikrotalasnoj svemirskoj pozadini. Koliko je to moguće zavisi od prave prirode inflacije, koju još ne znamo izvesno.

Kerol, međutim, misli da je sudar sa drugim univerzumom teško moguć.

Druga zamisao “multiverzuma” proistekla je iz takozvane interpretacije mnogo svetova kvantne fizike. Prema toj teoriji, svaki mogući ishod u Univerzumu postoji istovremeno u drugom univerzumu.

Na primer, možete da pogledate i zaključite da je vaša radna lampa uključena. Ali, u isto vreme, postoji posebna, paralelna stvarnost gde pronalazite da je lampa isključena.

Prema toj zastrašujućoj teoriji, multiverzum prema teoriji svakog trenutka stvaraju se višestruke verzije vas, koje žive u bezbrojnim univerzumima, jedni pored drugih.

Kao i multiverzum koji možda postoji zahvaljujući kosmičkoj inflaciji i sadrži naizmenične realnosti. Velika je razlika što multiverzum prema teoriji nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti.

Teško da ćemo ikad uspeti da proverimo ove teorije, ali koliko zanimljivo zvuči ideja da postojimo “paralelni mi u paralelnim svetovima”, i to beskonačnim?

Preuzeto sa: svettajni.com / Izvor: Telegraf / Tanjug