/Kako ojačati IMUNITET? – Korisni saveti

Kako ojačati IMUNITET? – Korisni saveti

             Najvažniji faktori koji utiču na jak imunitet

 

Želite da znate kako ojačati imunitet? Evo par dobrih saveta kako da svoj imunitet održite zdravim i koje namirnice da unosite u organizam.

 

Ako biste mogli imati veliku moć, da li  biste odabrali brzinu, snagu ili nevidljivost? Jeste li ikada pomislili da to bude dobar imunitet?

 

Imunitet znači da ste zaštićeni od nečega i da na vas to nema uticaj. Recimo da imate imunitet na toplinu – to znači da vam vrućina ne smeta uopšte – hodanje do vrelom žaru. To znači da ne bi bilo nikakve razlike od hoda po asfaltu.

 

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma koji ima ulogu da zaštiti organizam od raznih stranih tela kao što su gljivice, bakterije,virusi i svi drugi mikroorganizmi koji predstavljaju pretnju po naše zdravlje.

 

Naš imuni sistem ima ulogu da nas štiti i pomaže u borbi protiv bolesti. Mikroorganizmi, mali mikroskopski organizmi i virusi se nalaze svuda. Jeste li ikad razmišljali o tome koliko se na vratima koja otvarate u toku dana nalazi bakterija?

 

Postoje dve glavne vrste imuniteta: urođeni, takođe nazvan prirodni ili nasleđeni, i prilagodljivi.

 

Svakodnevno  imuni sistem čini ogroman napor da nas odbrani od mikroorganizama koji uzrokuju bolesti. Ali ponekad to i ne uspe. Zato je potrebno napraviti promene u načinu života kako bi  dobili gotovo savršen imuni sistem.

 

 

ŠTA MOŽETE UČINITI KAKO BISTE POBOLJŠALI IMUNITET

 

Želja svakog čoveka je da ojača svoj imuni sistem , ali sposobnost da to organizam postigne pokazala se nedostižnom iz nekoliko razloga. Imuni sistem je upravo to – sistem, a ne jedinka. Da bi funkcionisao dobro, to zahteva ravnotežu i sklad mnogih delova i faktora.

Istraživači se bave uticajem ishrane, vežbanja, starosti, uticajem stresa i drugih faktora na otpornost organizma.

 

Jako je važno da usvojite strategije zdravog  života. Postoje neke smernice kojih bi trebalo da se pridržavate, kako bi održali vaš imuni sistem snažnim i zdravim.

 

Svaki deo tela, uključujući i vaš imuni sistem, bolje funkcioniše kada se držite zdravih životnih strategija kao što su:

 

  • Ne pušite – pušenje utiče na pojavu mnogih bolesti, kao što su bolesti srca, pluća i kancer.
  • Jedete voće i povrće
  • Redovno vežbate – svakodnevnim vežbanjem oslobađamo se toksina.
  • Održavate zdravu težinu – preterana gojaznost može imati loš uticaj na zdravlje.
  • Kontrolišete krvni pritisak – krvni pritisak može biti dobar pokazatelj da naš organizam ima neki problem.
  • Ako pijete alkohol, pijete samo umereno
  • Jedete sve vrste riba – zbog bogatsva ribljim uljem i Omega 3 masnim kiselinama. Tunjevina, skuša, haringa, losos, oslić i ostale ribe. Riba je bogata i fosforom, jednim od glavnih sastojka za dobro pamćenje tj. pravilno funkcionisanje mozga.
  • Unosite što više vode – preporučuje se do 2,5l vode na dan. Pravilno konzumiranje vode trebalo bi biti pre, a ne nakon obroka, kako bi izbegli loše varenje.
  • Dovoljno spavate – minimum 7 sati, a opet ne više od osam sati sna je potrebno da bi naš organizam bio dovoljno jak i otporan. Preterano kasni odlazak na spavanje, može dovesti do poremećaja bioritma, što opet kasnije utiče na mnoge druge stvari.
  • Preduzmiate sve korake da izbegnete infekciju, kao što je često pranje ruku

 

 

ŠTA JE SA ISHRANOM?

 

Naučni radnici su odavno došli do zaključka da ljudi koji žive u siromaštvu i koji nemaju bogatu ishranu više su podložni zaraznim bolestima.

 

Ako sumnjate da vam ishrana ne pruža sve vaše potrebe mikronutrijenata – možda je potrebno da menjate režim ishrane, i da u svakodnevnu upotrebu ubacite neke nove sastojke.

 

Bitno je da obratite pažnju na smanjenje jednolične hrane, bogate “oštećenim” trans mastima i šećerima. Upravo je to glavni uzrok većine hroničnih bolesti i bolesti krvnih sudova i srca.

 

Različita hrana, što prirodnijeg porekla – do pet obroka dnevno koje je potrebno ravnomerno rasporediti i u manjim količinama. Obilje povrća i voća zbog bogatog sastava antioksidansa koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu. Potrebno je koristiti što više mlečnih proizvoda, kiseli kupus, papriku, povrće i što više voća.

 

 

 

Namirnice za jačanje imuniteta

 

Za očuvanje zdravlja i jačanje imuniteta koriste se i ekstrakti lekovitih biljaka u raznim oblicima.  Imunitet i sirupi koji pomažu su veoma čvrsto povazani, a u poslednje vreme se sve češće u ove svrhe preporučuju i probiotici.

 

Podjednako su važne i namirnice koje konzumiramo, a za jačanje imuniteta dobre su sledeće:

 

 

CITRUSNO VOĆE

 

VIitamin C pomaže u izgradnji  imunološkog sistema. Smatra se da vitamin C povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca. Oni su ključni za borbu protiv infekcija.

Popularni agrumi, osim limuna uključuju i grejp, narandže, mandarine, klementine.

Jako je bitan i neophodan određeni  dnevni unos  vitamina C za trajno zdravlje. Obzirom da se nalazi u velikom broju voća, lako ćete izabrati omiljeno.

 

 

CRVENE PAPRIKE

 

Ako mislite da agrumi imaju najviše vitamina C od bilo kojeg voća ili povrća, razmislite ponovo. Crvene paprike sadrže dvostruko više vitamina C od citrusa. Oni su takođe bogati izvor beta karotena. Osim povećanja imuniteta, vitamin C može pomoći u održavanju zdrave kože. Beta karoten pomaže u očuvanju vaših očiju i kože.

 

 

BROKOLI

 

Brokoli  je bogat  vitaminima A, C i E, kao i mnogim drugim antioksidansima i vlaknima. Brokoli je jedno od najzdravijih povrća koje možete staviti na sto. Ključ za konzumiranje ovog povrća je da ga jedete u sirovom stanju ili kuvati što je manje moguće – ili još bolje, uopšte ne.

 

 

LUK

 

Luk se nalazi u gotovo svakoj kuhinji na svetu. Rane civilizacije prepoznale su vrednost luka  u borbi protiv infekcija. Luk se koristi i kao odličan način kod  pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

 

ĐUMBIR

 

Đumbir  je još jedan sastojak kojem se  mnogi okreću koristeći ga u ishrani. Đumbir može pomoći u smanjenju upala, kao što su  upale grla i drugih upalnih bolesti. On takođe može pomoći smanjenju mučnina. Svoju primenu našao je i u mnogim slatkim desertima.  Može pomoći u smanjenju hronične boli i može imati svojstva snižavanja holesterola.

 

SPANAĆ

 

Spanać  je dobar, ne samo zato što je bogat vitaminom C, već je bogat i  sa brojnim antioksidansima i beta karotenom koji mogu povećati sposobnost odbrane od infekcija. Slično brokoliju, spanać je najzdraviji kada se kuva što je manje moguće, kako bi zadržao sve svoje hranljive sastojke.

 

JOGURT

 

Pokušajte konzumirati obične jogurte, poput grčkog jogurta, a ne vrste koje su  bogate šećerom. Umesto toga možete zasladiti običan jogurt sa zdravim plodovima.

 

Jogurt takođe može biti veliki izvor vitamina D, stoga pokušajte odabrati  jogurta s vitaminom D. Vitamin D pomaže u regulaciji imunog sistema i  jačanje prirodne odbrane našeg tela protiv bolesti.

 

ZELENI ČAJ

 

I zeleni i crni čaj ispunjeni su flavonoidima, tipom antioksidansa, gde se zeleni čaj zaista ističe i nivoima epigallocatechin galata, ili EGCG, još jednim snažnim antioksidansom. Pokazalo se da EGCG poboljšava  funkciju imuniteta.  Zeleni čaj je takođe dobar izvor velikog broja aminokiselina.

 

KURKUMA

 

Ovaj svetlo žuti, gorak začin je takođe bio korišćen godinama protiv upala i kod lečenja osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Isto tako, istraživanja pokazuju da visoke koncentracije kurkumina, koje daje kurkumi svojstvenu boju, mogu pomoći u smanjenju oštećenja mišića uzrokovanih vežbanjem.

 

KIVI

 

Kao i papaja, kivii su prirodno puni esencijalnih hranljivih sastojaka, uključujući folat, kalijum, vitamin K i vitamin C. Vitamin C podstiče bela krvna zrnca u borbi protiv infekcija.

 

PILEĆE MESO

 

Kada ste bolesni, pileća supa je najbolja hrana za vas. Pomaže kod prvih simptoma prehlade. Piletina, kao i ćureće meso bogata su vitaminom B-6.

Vitamin B-6 ima važnu ulogu u mnogim hemijskim reakcijama koja se događaju u telu. Takođe je bitno za stvaranje novih i zdravih crvenih krvnih zrnaca. Supa od kostiju sadrži želatin i druge hranljive sastojke korisne za lečenje i imunitet creva.

 

SEMENKE SUCOKRETA

 

Semenke suncokreta pune su hranljivih sastojaka, uključujući fosfor, magnezijum i vitamin B-6. Takođe su neverovatno bogate  vitaminom E, sa 82% dnevno preporučene količine koja se  nalazi u samo četvrtini šoljice kafe.

 

Vitamin E je snažan antioksidant. Važan je u regulisanju i održavanju funkcije imuniteta. Ostala hrana s visokim količinama vitamina E uključuju avokado i tamno zeleno lisnato povrće.

 

ŠKOLJKE

 

Neke vrste školjaka su bogate cinkom. Cinku se ne daje toliko pažnje kao mnogim drugim vitaminima i mineralima, ali naše telo treba cink, da bi naš imuni sistem funkcionisao kako treba.

Vrste školjaka koje su bogate cinkom su rak, jastog i dagnje.

Imajte na umu da ne unosite više od dnevne preporučene količine cinka u vašoj ishrani. Za odrasle muškarce, to je 11 miligrama (mg), a za žene 8 mg. Previše cinka nije dobro za funkciju imunog sistema.

 

BADEM

 

Kada je reč o prevenciji i borbi protiv prehlade, vitamin E je neophodan sastojak, tj. ključ je za zdrav imuni sistem.  Koristite pola šoljice badema dnevno, što daje gotovo 100 % preporučene dnevne količine vitamina E.

 

 

 

Bitno je da slušate svoje telo. Bol, loš osećaj ili neraspoloženje jasan su znak da telo nije u dobrom stanju, i da mu je potrebna pomoć. Najvažnije je da polako menjate loše navike i zamenite ih dobrim, jer je to jedini način da se zauvek prilagodite dobrim navikama.

 

 FAKTOR STAROSTI  I IMUNITET

 

 

Proces starenja dovodi do smanjenja sposobnosti našeg imuniteta, što zauzvrat doprinosi većem broju infekcija, većem broju upalnih bolesti i sa tim i veći broj obolelih od kancera.

 

Zaključak mnogih naučnih studija je da  u poređenju s mlađim ljudima, stariji imaju veću verovatnoću za razvoj bolesti i, što je još važnije, verovatnije i da će umreti od njih. Infekcije respiratornog sistema, grip, a posebno upala pluća vodeći su uzrok smrti kod osoba iznad 65 godina širom sveta.

 

Takođe, studije su pokazale da vakcina protiv gripa za osobe starije od 65 godina manje delotvorna u odnosu na zdravu decu (iznad 2 godine).

 

Jedno je sigurno, a to da postoji veza između prehrane i imuniteta kod starijih osoba. Stariji ljudi obično jedu manje, i često imaju manje raznolikosti u prehrani, što takođe dovodi do slabljenja imuniteta.

 

 

UTICAJ STRESA NA IMUNITET

 

Savremena medicina je nekada tretirala vezu između emocija i telesnog zdravlja sa skepticizmom, dok je danas medicina sigurna da je povezan odnos uma i tela.

 

Veliki broj bolesti, uključujući bolesti želuca, osip, pa čak i srčane bolesti, povezani su sa posledicama emocionalnog stresa.

 

Istraživanje odnosa stresa i imunog sistema predstavlja težak izazov iz razloga što je jako teško definisati stres. Ono što može izgledati kao stresna situacija za jednu osobu, nije za drugu. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim, teško je za njih meriti koliko stresa osećaju, jer je to subjektivni osećaj.

 

Međutim, većina doktora koji proučavaju odnos stresa i  funkcija imuniteta, ne proučava iznenadni, kratkotrajni stres; naprotiv, pokušavaju proučavati konstantne i česte stresne situacije  poznate kao hronični stres,  uzrokovan odnosima u porodici, sa prijateljima i saradnicima. I na taj način zapravo doći do zaključka u kojoj meri i na koji način dugotrajni, nagomilan stres utiče na imunitet i pojavu bolesti.