Koliko jagoda i trešanja zaista smemo da pojedemo?

Jedemo ih uvek kada želimo da nas osveže i zaslade, ali nismo svesni toga da jagode i trešnje treba jesti u određeno doba dana. I u ograničenim količinama – samo onoliko koliko nam u šaku stane.

Po sadržaju vitamina C jagode mogu da pariraju limunu jer u 100 grama sočnih plodova ima čak 60 miligrama vrednog vitamina. Pozitivno utiču na imunitet jer sadrže bioaktivne supstance polifenole, snažne antioksidante. Posebno se preporučuju deci i odraslim osobama koje pate od anemije. Bogate su i folnom kiselinom, vitaminom E, provitaminom A, vitaminima B-grupe, kao i mineralima kao što su mangan, gvožđe, kalcijum i magnezijum.

Ali i pored svih prednosti, treba biti pažljiv. Ne mogu ih jesti svi, kada požele ili u bilo koje vreme požele. Iako su ukusne i pravi su spas u vrelim danima, i jagode imaju svoje zahteve. Pre svega ne daju se deci mlađoj od godinu dana i njihovo uvođenje u ishranu deteta mora biti postepeno da se ne bi javile alergije koje se najčešće manifestuju kroz osip, curenja nosa, poteškoće sa disajnim i probavnim sistemom.

I to nije sve. Nisu preporučljive osobama koje imaju problem sa viškom telesne težine ili povišenim vrednostima holesterola i triglicerida u krvi. Tek ako nemate ove zdravstvene probleme, treba da uvedete crvene bobice u svoju ishranu. Ali u umerenim količinama.

– Dovoljno ih je konzumirati samo dva-tri puta nedeljno, i to između 17 i 19 časova po letnjem račuvanju vremena. Obavezno bez dodatka šećera. I to samo onoliko jagoda koliko vam količinski stane u šaku – objašnjava Mirjana Ljutić, nutricionista iz Centra za preventivnu medicinu i hrono ishranu dr Gifing.

– Zaboravljamo da je i voće slatkiš jer ne sadrži samo voćni šećer fruktozu, već i različite vrste drugih šećera, čak više od čokolade – objašnjava.

loading...

NAJZDRAVIJE SU TAMNE TREŠNJE 

Ista mera važi i za trešnje. Pored toga što sadrže obilje vitamina C i beta-karotina, vitamine K i B6, folnu kiselinu i minerale kalijum, gvožđe, bakar, mangan, kalcijum, magnezijum, kobalt, fosfor i cink, ne treba preterivati.

Slatki plodovi ovog voća su bogati biljnim vlaknima, koja su neophodna za pravilno varenje, a prisustvo celuloze u njima reguliše probavu. Flavonoidi antocijanidi i proantocijanidi u njima blokiraju upalne procese, ublažavaju bolove i simptome alergije i astme. Bogat su izvor bora, koji u kombinaciji s kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju. Zreliji plodovi tamne boje poseduju veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje. Trešnje će vam pomoći i da se opustite i lakše zaspite jer sadrže melatonin. Ali treba znati još nešto o ovoj voćki!

– Koštice trešanja sadrže amigdalin-cijanid, koji ima otrovno dejstvo, pa ne treba dozvoliti deci da ih gutaju – upozorava Mirjana Ljutić. – Neposredno pre upotrebe trešnje dobro operite pod mlazom hladne vode.

VOĆE KOJE SE HEMIJSKI NAJVIŠE TRETIRA

Jagode su veoma podložne kvarenju, te ih treba kupovati u manjim količinama i ne držati ih na sobnoj temperaturi duže od dan-dva. Prilikom pranja treba voditi račina da se ne oštete plodovi. Kako spadaju u voće koje se u procesu gajenja najviše hemijski tretira, treba dati prednost onima iz biološkog uzgoja.

 

(Izvor: zena.blic.rs / Preuzeto sa: kutaknet.com)

loading...

Još zanimljivih tekstova:


loading...

Sponzorisano sa stranog weba:

Loading...