Neverovatni tajni život drveća

Drveće oduvek zaokuplja ljudsku maštu. Zahvaljujući ciklusima rasta, opadanja lišća i ponovnog listanja u proleće, ljudi odavno doživljavaju drveće kao moćan simbol života, smrti i regeneracije.

Drveće nam je inspiracija kada nam je potrebna energija, a njegovo korenje koje nestaje duboko u zemlji nas podseća na našu povezanost i zavisnost od naše planete i života. Drveće živi stotinama ili čak hiljadama godina, zbog čega ga mi poštujemo kao čuvara davnašnjih tajni i budućnosti.

Šume prekrivaju jednu trećinu površine zemlje. One su stanište najmanje 80% biljaka koje rastu iz zemlje, životnja i insekata. Drveće predstavlja jednu od osnovnih odbrana od klimatskih promena, jer ono balansira naš vazduh upijajući ugljen dioksid koji nastaje kao posledica ljudskih aktivnosti i pretvarajući ga u kiseonik; ono takođe štiti vodotokove zadržavajući zemlju na mestu.

Predstavljamo vam sedam zadivljujućih činjenica o tajnom životu drveća:

1. Pando, Drhtavi džin

Pando je kolonija od oko 47.000 stabala jasike trepetljike u Juti. Ova neverovatna kolonija smatra se jedinstvenim organizmom, jer sva stabla dele jedan podzemni sistem korena i svako stablo je genetski identično. Nova stabla nastaju iz izdanaka ogromnog sistema korena. Procenjuje se da Pando postoji najmanje 80.000 godina, što ga čini jednim od najstarijih oblika života na planeti.
Ova kolonija je nikla iz zemlje čak 50.000 godina pre nego što su ljudi stigli u Severnu Ameriku. Na nekim delovima planete neandertalci su živeli još 30.000 godina nakon što se ono pojavilo. Ova kolonija koja se prostire na preko 4 hektara je videla nezamislive promene, opstala je tokom ledenog doba i povremeno su stabla bivala spaljena do zemlje, ali je sve preživljavala i ponovo iz korena rasla.

pando drveca
Neverovatno pando drveće

2. Više od 25% zapadnih farmaceutskih proizvoda pravi se od biljaka iz tropskih šuma.

Nacionalni institut za kancer SAD nedavno je objavio da 3.000 biljaka suzbija ćelije kancera, a da 70% ovih biljaka potiče iz tropskih šuma. Možda je to razlog što šamani Amazona veruju da se lekovi za svaku ljudsku boljku nalaze u tropskim šumama. A opet, savremena nauka je ispitala medicinska svojstva samo 1% svih biljaka tropskih šuma. Zamislite koliko vrednih lekovitih biljaka se uništava ili potpuno istrebljuje imajući u vidu da svakog sekunda nestaje malo manje od jednog hektara tropskih šuma. Zbog uništavanja tropskih šuma gubi se oko 137 različitih vrsta biljaka, životinja i insekata dnevno.

3. Nisu sve tropske šume u tropskim zonama

Pacifička tropska kišna šuma umerenog pojasa je najveća preostala kišna umerenog pojasa na planeti. Nalazi se duž pacifičke obale i prostire se od severne Kalifornije do zaliva princ Vilijam na Aljasci. Karakteriše je velika količina padavina, više od tri metra godišnje u nekim oblastima. Na mnogim mestima šuma raste tik uz obalu. Ona obuhvata kišnu tropsku šumu Veliki medved u zapadnoj Kanadi, koja je stanište retke podvrste mrkog medveda sa belim krznom.
Članak u „Nacionalnoj geografiji“ o kišnoj šumi Veliki medved navodi: „Grizliji, mrki medvedi, vukovi, žderavci, grbavi kitovi i orke žive duž obale koja je bila nastanjena prvim nacijama kao što je pleme Gitga’at stotinama generacija. Ova obala je sablasna, divlja i tajnovita: ovde žive vukovi koji love ribu, jeleni koji plivaju, drveće crvenog cedra koje postoji više od hiljadu godina, i mrki medved koji je beo.“

Medved Duh
Medved Duh

4. U mnogim kulturama se veruje da se grljenjem drveća iz ljudskog organizma oslobađa negativna energija

U mnogim kulturama ljudi veruju da drveće, poput ljudi i drugih oblika života, ima energetske vibracije i auru. Kako su vibracije drveća sporije i duboko povezane sa zemljom preko korenja, kontakt sa drvećem nam može pomoći da se osećamo bezbedno, sigurno i stabilno. Većina će se složiti da šetnja šumom ili samo posmatranje drveća daju osećaj dubokog mira i spokojstva i da mogu biti emocionalno i psihološki lekoviti.

loading...

5. Ljudi u Maleziji održavaju veoma bliske odnose sa drvećem

Među autohtonim Sng’oi stanovništvom, čovek i drvo mogu da pripadaju jedan drugom, i ova veza se održava tokom celog života. Kada neko pripada drvetu, takođe pripada i njegovim izdancima – svom drveću koje raste iz semena prvog drveta, bez obzira koliko je daleko rastureno.
Takođe u Maleziji, drveće se sadi oko kuća toliko blizu da zidovi kuća stradaju od korenja. Na grobljima, drveću se dozvoljava da pušta korenje u grobove, i kaže se da drveće šapuće molitve stvoritelju tražeći oproštaj grehova onih koji su tu sahranjeni. Ovi običaji govore o drevnoj spoznaji da su ljudi i drveće blisko povezani tokom života i oduvek.

Grljenje drveća oslobađa negativnu energiju iz tela

6. Drveće nam bukvalno svakodnevno spasava živote.

Studija iz jula 2014. je pokazala da drveće štedi 6,8 milijardi dolara troškova zdravstvene nege godišnje samo u SAD. Procenjeno je da je prečišćavanjem ogromnih količina zagađenog vazduha preko lišća drveće „sprečilo 850 slučajeva smrti i 670.000 slučajeva akutnih respiratornih simptoma samo u 2010. godini.“ Studije su pokazale da drveće u urbanim oblastima prečišćava 4 do 8 puta više zagađenja iz vazduha nego drveće u ruralnim oblastima. Ovo ističe značaj sadnje drveća gde god možemo, a naročito u oblastima u kojima je zagađenje najveće.

Drveća su jako bitan deo naših života
Drveće predstavlja jako bitan deo naših života

7. Drveće u šumama komunicira međusobno preko podzemnih mreža

Drveće je povezano ispod površine zemlje gljivama na korenu, koje žive u simbiozi sa korenjem drveća. I drveće i gljive su jedno drugom potrebni kako bi preživeli. Ali to nije sve. Kako se gljive suštinski povezuju sa korenjem drveta za drvetom, drveće može da koristi gljive kako bi jedno drugom prenelo nutrijente. Tako je, na primer, utvrđeno da četinari prenose jasikama koje su slabije dodatne nutrijente tokom zime preko gljiva kako bi ostale zdrave. Takođe, starije, dobro ukorenjeno drveće prenosi nutrijente preko gljiva mladicama kojima je potrebno da izrastu više prema sunčevoj svetlosti kako bi preživele. Najveće i najstarije drveće u šumi služi kao stožer jer poseduje i proizvodi velike količine resursa, a njihovo masivno korenje se širi u svim pravcima.
Kada insekti napadnu jedno drvo, ono distribuira feromone preko gljiva ispod površine zemlje kako bi upozorilo obližnje drveće o mogućem napadu, da bi se drugo drveće moglo pripremiti promenom hemijskog sastava svog lišća. Mreže gljiva jačaju i imuni sistem drveća. Ne samo da različite vrste drveća pomažu jedne drugima u šumi, već se i gljive i druge vrste biljaka pridružuju podzemnoj mreži i komuniciraju jedni sa drugima kako bi ceo ekosistem ostao zdrav. Dokumentovano je da kada jedno drvo umire ono otpušta svoje resurse u mrežu korenja kako bi njegovi susedi imali koristi od hrane koja njemu više nije potrebna – tako prinosi najveću žrtvu.

Drveća komuniciraju među sobom
Drveće komunicira među sobom

(Preuzeto sa: ForenisicSoul)

loading...

Još zanimljivih tekstova:


loading...

Sponzorisano sa stranog weba:

Loading...