ŠTA BIVA SA DUŠOM 40 DANA POSLE SMRTI: Treći dan je najvažniji i OBAVEZNO treba uraditi jednu stvar

Protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar ispričao je šta biva sa dušom 40 dana posle smrti

Dva dana nakon smrti duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Prema učenju i predanju crkve duša nikad nije sama u smislu lutanja.

“Promislom Božjim, voljom i dopuštenjem određuje se i čas smrti, što je onda kad je čovek najspremniji da napusti ovaj svet. Gospod joj ta dva dana daje slobodu da može da obiđe sva ta mesta i te ljude koje je za života volela ali ne može da stupi u komunikaciju s njima jer nema tela, pošto sama ta energija duše ne može da ostvari kontakt, ovako o putu duše posle smrti u pravoslavlju, u prvih 40 dana”, kazao je protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar.

Najbitnije je da se molimo treći dan nakon upokojenja kako je govorio Sveti Makarije Aleksandrijski. U času upokojenja dolazi anđeo koji uzima dušu i pomaže čoveku u trenutku odvajanja duše od tela, zajedno sa anđelom čuvarom. Oni su tu pored te duše koja je u novom stanju i u novim okolnostima. Ona tada vidi da je telo tu, beživotno, mrtvo, ali i da je čovek kao ličnost, jedinstvena i neponovljiva, i dalje “živ” jer je čovek neuništiv.

Raj, nakon smrti, posle smrti
foto: Shutterstock

“Tad obično vidi rodbinu koja plače, a ako je bio u bolnici vidi lekare, osoblje… Duša se u prva dva dana oslobađa tereta tela i telesnosti i postaje pokretljiva i sposobna da velikim brzinama pređe s jednog mesta na drugo”, ispričao je protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar za TV Hram.

Treći dan duša se uznosi na nebo gde treba da prođe podnebesje i da dođe do prestola Božjeg, do Isusa Hrista gde će se u 40. dan odrediti da li će biti u svetlosti ili tami do vaskrsenja ili Strašnog suda. Kad je reč o samom iskustvu, kaže protojerej-stavrofor Stupar, postoji i drugo – tzv. kliničke smrti odnosno odvajanje duše i tela ali i njeno ponovno vraćanje u telo, a to je nešto sasvim drugo.

Šta se dešava u prvih 40 dana

To je neki vremenski okvir ljudski koji je dat ali duša ima drugo osećanje vremena zavisno od toga čime je pokojnik svoju dušu obogatio – svetim vrlinama i svetim darovima u proslavljanju Boga ili je ta duša bila potpuno ravnodušna po pitanju odnosa s bližnjima i Bogom. Da li se duša osveštala za života kroz svete tajne i molitve ili je ostala potpuno siromašna i našla se uboga i jadna.

U tih 40 dana duša biva sa ta dva anđela – anđelom čuvarom kog dobijamo na krštenju i anđelom poslatim od Boga da uzme dušu. Tada duša biva provedena – pokazuje joj se sva lepota Carstva nebeskog i prestola Božjeg ili biva takođe provedena mestima gde se duše koje nisu ostvarile svoj cilj i zadatak, a to je da budu u ljubavi i jedinstvu sa Bogom, bivaju odgurnute u tamu, gde je plač i škrgut zuba. Duša vidi i jedno i drugo i dolazi pred Hrista koji odlučuje gde će duša potom biti.

Profesor Stupar je govorio i o mitarstvu, mitarima – nebeskim carinicima koji ispituju dušu što je teško opisati ovozemaljskim jezikom posebno to stanje ushoda duše pred presto Božji. Dodao je i da đavo čini sve ne bi li čoveka porobio i da je blagodati Božjom sva sreća što ne možemo da vidimo demone jer su toliko ružni i grozni da bismo mogli da umremo od straha kad bismo ih videli.

Demoni borave u podnebesju i duša, s kojom su tada anđeli, jeste u jednoj teskobi jer joj se demoni prikazuju u svoj svojoj ružnoći. Grešnom čoveku koji nije živeo vrlinskim životom oni govore ti si jedan od nas, pođi s nama, ti treba da budeš sa nama.

U tom periodu duša se ispituje, a koliko je važan taj prolazak do Božjeg prestola, ta ispitivanja i te carine – mitarstva su u stvari opasnosti kroz koja duša treba da dođe, u prenosnom, a ne prostornom smislu. Tako se i Bogorodica čistija od svetlosti molila sinu svome da dođe i uzme njenu dušu da ne vidi lica demona. Smisao svih molitvi jeste da duša bez ikakvih prepreka dođe pred Gospoda, koji je ljubav, blag i milostiv, ali i pravedan.

Demoni imaju ogroman poriv da što više ljudi vrgnu u pakao da kad dođe Strašni sud da satana može da kaže Hristu sledeće: Ako možeš njih da spaseš, onda spasi i nas – kako bi Đavo bez pokajanja i promene svog bića mogao da bude spasen, a pao je zbog gordosti iz koje proizilaze svi gresi. Demoni ne žele da se pokaju ali žele da se spasu bez promene svog bića i pokajanja.

Šta se zbiva sa dušom posle 40. dana

Ako duša prođe iskušenje đavola ti si naš, čekamo te… duša u velikom strahu dolazi pred lice Božje, a tad se ukazuje duboka pravda – Božja pravednost. To znači da vreme ovozemaljskog života čovek treba da ceni – a ne da se dosađuje – kako bi se pripremio sa susretom lice u lice sa Bogom. Važno je da se pokajemo jer što svežete na zemlji biće svezano na nebu, što razrešite na zemlji biće razrešeno i na nebu. A ako čovek protraći svoj život tad će iz jedne druge perspektive videti kakav je stvarno bio njegov život.

Tog 40. dana i najmanje dobro delo i delo ljubavi koje smo učinili, računaće se. Tog dana na tom privremenom sudu do vaskrsenja i Strašnog suda znaće se da li idemo u Carstvo Božje ili u tamu – do konačnog suda kada će suditi i živima i mrtvima. Tako naši bližnji u tih 40 dana molitvama i dobrim delima mogu u naše ime mnogo da učine za nas.

Viđenja u kliničkoj smrti

Gospod nekada po svom promislu neke duše koje su nespremne da izađu pred sud vrati jer ima tu moć. Tako je otac Pajsije pričao o ženi koja je imala greh i nije ga ispovedila zbog stida, a mislila je da je dovoljno da se moli samo Bogorodici… Gospod ju je oživeo posle tri dana a ona je odmah pozvala sveštenika i rekla mu da neće živeti još dugo i da želi da ga ispovedi posle čega joj je greh razrešen i ona je potom u miru preminula. Gospod ima taj dar da vrati dušu u telo ukoliko vidi da smo nespremni za sud.

(Izvor: StilKurir)

Scroll to Top