6 REČENICA KOJIM RODITELJI NESVESNO UNIŠTAVAJU DEČJU PSIHU: Prestanite da im ovo govorite!

Sponsored ads:

Pročitajte šta treba da izbegavate da govorite svom detetu jer može imati negativan uticaj na njegovu psihu

Roditelji nikada ne žele svoju decu namjerno da povrede, ali to se ponekad jednostavno događa. Pogotovo kada smo umorni i deca testiraju naše granice.

U tim trenucima biste mogli nesvesno ponavljati stvari koje ste čuli u svom detinjstvu za koje vaši roditelji (a možda čak ni vi) nisu shvatili da su štetno uticale na vaše emocije.

Nije to ništa strašno

Deca često plaču zbog stvari koje roditeljima izgledaju bespotrebne.Međutim, loše je umanjiti njihova osećanja, govorivši im da to nije bitno.

“Ti mali problemi – i emocije koje dolaze s njima – zapravo su ogromni za našu decu. Nije dobro umanjivati njihova osećanja i govoriti im:

Nije važno kako se osećaš’ ili ‘glupo je biti uplašen ili razočaran‘ – objasnila je Emi Mekrejdi, edukatorka za roditelje, osnivačica ‘Pozitivnih roditeljskih rešenja’ i autorka knjige.

Umesto toga, pokušajte ovo:

Odvojite trenutak i pokušajte shvatiti stvari iz njihove perspektive. Ona preporučuje da kažete sledeće:

‘Vidim da si stvarno preplašen, frustriran ili razočaran. Hoćemo li razgovarati o tome i smisliti šta možemo uraditi?’. Time pomažete detetu da osvesti svoje emocije (važan deo razvoja emocionalne inteligencije) i jasno im stavljate do znanja da ste tu za njih.

Roditelji, Dete, Porodica, Svađa
foto: Shutterstock

Ti nikad…’ ili “Uvek radiš..

Deca imaju svoje obrasce, ali reći da vaše dete ‘uvek’ ili ‘nikad’ nešto radi jednostavno nije istina (zbog toga bračni savetnici savetuju klijentima da izbegavaju da govore svojim partnerima reč “nikad”).

Ovakve izjave su štetne jer deluju kao da je prestalo da vas interesuje šta se u tom trenutku događa s vašim detetom, tvrdi Robin Mekmejn, osnivačica Parenting for Connection.

– Propuštate priliku da ih naučite šta bi trebalo i šta mogu uraditi sledeći put – rekla je.

Umesto toga, pokušajte reći:

– Podsetite se da vas zanima zašto se vaše dete u određeno vreme tako ponaša. Tako ćete se više približavanje detetu. Nemojte vikati na njih s drugog kraja kuće, već budite tu s njima kako biste bili sigurni da im pažnju ne odvlači nešto drugo – savetuje ona.

Tužna sam kad to uradiš

Normalno je da budete frustrirani kada vas dete ne sluša, ali važno je postaviti (i zadržati) granice bez mešanja svojih osećanja. Ti su vaše emocije, a ne njihove.

– Kada deca shvate da mogu odlučiti da li da budu srećni, tužni ili besni, mogu sa zadovoljstvom iskoristiti priliku da i dalje nastave raditi po svome. Pa čak i kad su van kuće, ovaj način razmišljanja može oštetiti buduće veze i omogućiti im da manipulišu drugima kako bi dobili ono što žele – objašnjava.

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Umesto toga, pokušajte reći:

Postavite granicu koja je potrebna i recite: ‘Nije u redu skakati po kauču’, a zatim im dajte izbor poput: ‘Da li bi se radije igrao u tišini ovde ili napolju?’.

Trebalo je da znaš bolje

Kada kažete detetu da je nešto trebalo bolje da uradi, ono što vi u tom trenutku zapravo radite je buđenje osećaja krivice ili srama kod vašeg deteta. To u njima budi obrambeni mehanizam, zbog čega će vas verovatno još manje slušati, tvrdi Mekrejdi. Pored toga, uništava im se samopouzdanje.

– Ako svojoj deci kažemo da treba da znaju bolje, šaljemo im poruku da su previše glupi/nezreli da bi doneli dobru odluku. A to verovatno nije ono što smo nameravali.

Deca, Roditelji, Zamerke
foto: Ilustracija / Shutterstock

Umesto toga, pokušajte ovo:

‘Izgleda da imamo problem ovde! Šta možemo uraditi da to popravimo?’. Cilj je fokusirati se na rešenje, a ne na problem, tako da deca uvežbaju rešavanje problema i ispravljanje svojih grešaka, te razmišljaju o načinima kako da donesu bolji izbor.

Daj, ja ću to uraditi

Kada čekate da vaše dete uradi jednostavan zadatak koji naizgled traje zauvek, vaši instinkt bi mogao da vas navede da dovršite posao umesto njih. Ali pokušajte to da izbegnete ako možete.

– Naime, kada kažete svom detetu: ‘Nisi sposoban to da uradiš, pa ja moram dovršiti, to njega obeshrabruje i frustrira. Zamislite da ste bili vrlo blizu tome da sami zatvorite patentni zatvarač i samo vam je trebalo još nekoliko pokušaja, ali onda se tata ubaci i zaustavi vas iako ste bili na dobrom putu – objašnjava.

Umesto toga, pokušajte ovo:

Usporite i dajte detetu vremena koje je potrebno da nešto uradi ili budite jasniji zašto morate da žurite. Recite mu: ‘Pomoći ću ti sada samo jednom jer kasnimo, ali poradićemo na tome kasnije’.

Ti si…

Jedna od najvrednijih stvari koju roditelji mogu uraditi za svoju decu je izbegavanje ‘označavanja’. Oznake štete odnosu roditelja i deteta jer smetaju roditeljima da svoju decu dožive onda kada im je potrebna pomoć.

Roditelji počinju da povezuju ​​određeno ponašanje s nekom od oznaka koju su dali svom detetu, umesto da ‘kopaju’ i zaista pokušaju da shvate šta se događa u njihovom razvoju.

– Oznake nas udaljavaju od saosećanja i znatiželje – kaže Mekejn.

– Čak i pozitivne: ‘Pametan si’, zapravo mogu biti štetne. Naime, ako vam dete padne ispit sledeći put, biće zbunjeno i obeshrabreno, pa će preispitivati svoje sposobnosti, jer ako je toliko pametno, zašto nije uspelo? – pojašnjava Mekrejdi.

Umesto toga, pokušajte ovo:

Primetite i pohvalite napore, a ne ishode. Učinite sve što možete kako biste izbegli označavanje svog deteta, bilo to dobro ili loše, piše HuffPost.

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Izvor: stil.kurir.rs


Sponsored ads: