Istorijat razvoja štamparija

Sponsored ads:

Štamparstvo predstavlja prenošenje slika i tekstova na papir ili neku drugu podlogu za štampanje uz pomoć određenih mašina koje služe za štampanje. Zabeleženo je da su stari Egipćani pronašli materijal po imenu papirus, koji je napravljen od osušenih stabljika biljke papirus, po čemu su mogli pisati.

Nakon toga još jako dugo se pisalo ručno na papiru ili po životinjskoj koži, međutim, ručno pisanje postalo je izuzetno sporo, ponajviše u slučajevima kada je trebalo napraviti više kopija istog dokumenta. Tada su i knjige pisane ručno, te je bila retkost posedovati bilo koju. Ukoliko želite da saznate više o tome kako je tekao razvoj štamparija, pročitajte nastavak našeg teksta.

Štamparije starijeg doba – kako je nekada bilo

Što se konkretno Balkana tiče, jedna od najranije oformljenih štamparija kod južnih Slovena jeste Goraždanska štamparija. koja se nalazi na teritoriji današnje Bosne i Hecegovine. Ona je osnovana 1519. godine u Veneciji, ali je jako brzo nakon toga premeštena u selo Sopotnica, blizu Goražda.

Prva štamparija na teritoriji Beograda bila je Beogradska štamparija, koju je u svom domu oformio knez Radiša Dmitrović. Nakon kneževe smrti, njegov posao preuzima Trojan Gundulić, koji štampariju dalje seli u svoj stan a zatim učestvuje u štampanju prve knjige u Beogradu – Četveroevanđelje.

Kada je reč o pojavi štamparija u svetu, prvi štampani radovi desili su se između X i XI vijeka, i to u Kini, koja je već u prvim vekovima ove ere kreirala štampana dokumenta.

Prvi oblici štampanja bili su vezani za postojanje drvenih i metalnih ploča koje su služile da se u njima rezbare slova i brojevi, nakon čega bi se udubljenja ponekad premazivala bojom a papir utiskivao između ploča. Tako je izgledalo nekadašnje ručno štampanje. Ono što je bio veliki problem kada je ručno štampanje u pitanju jeste trnjenje ruku usled dugotrajnog korišćenja, te su štampari često morali da prave pauze.

Najbitnija činjenica jeste da je izum mašine za štampanje, od strane Johana Gutenberga u XV veku, izazvao ogroman preokret u ovoj delatnosti. Ono što je Gutenberg uradio stvorilo je rešenje za funkcioniranje tradicionalnih štamparija, a to se odnosi na upotrebu slova od metala koja ostavljaju otisak tokom svog pokretanja.

Od XVII veka kreće intenzivniji razvoj štampe, u vidu novina i mašina. Neke od njih su rotacione mašine, zatim one koje su upotrebljavale olovna slova, automatizirane i fotoslagaće, kao i ofset štampa. Svaka od njih se pojavila do polovine prošlog veka, čime je štamparstvo došlo na veći nivo.

Savremenije štamparije – kako je sada

Nagli razvoj štamparije kreće krajem XX veka, uz samu pojavu računara i štampača, dok se najveći napredak vidi u poslednjih petnaestak godina. Upotreba interneta i automatizirana priprema za štampu omogućeni su povezivanjem računara s klasičnim, a kasnije i s laserskim štampačem.

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Ranije se prvenstveno koristilo drvo kao izvor papira za štampu, međutim danas štamparije uspevaju da samostalno kreiraju rešenja vezana za pravljenje različitih materijala. Neki od njih su tekstil, metal, plastika, karton, staklo i mnogi drugi. Takođe, danas štamparije nude svoja idejna rešenja kada je štampa u pitanju i više se ne drže toga da slepo prate prethodno pripremljene tekstove i fotografije.

Početkom 20. veka kreće razvoj ofset i sito štampe, međutim, sada ih sve više zamenjuju digitalne, UV i LED tehnike štampanja, kao i grafički dizajn. Štampače koji se sada koriste karakteriše ogroman izbor dostupnih formata, boje vrhunskog kvaliteta i izrada probnih primeraka. Digitalizacija je uspela da razvije korišćenje univerzalnih štampača za štampu u više dimenzija i formata, s vrlo kvalitetnim bojama i na različitim materijalima.

U ovom momentu teško da postoji kompanija koja ne poseduje flajere, katalog, vizitkarte i slično, te uz razvoj štampe firme potražuju i digitalne marketare i dizajnere koji bi im radili na samom dizajnu svih štampanih materijala. Štampa ovim putem dosta unapređuje poslovanje i dovodi svaki biznis na novi nivo usled povećanja kvaliteta, te zbog toga sve veći broj firmi se usredsređuje na otvaranje ovog sektora.

U toku istorije razvoja štamparija bilo je baš mnogo dešavanja tokom napredovanja ove delatnosti. Najbitniji događaji u istoriji štamparstva išli su redom:

1610. – prve štampane novine

1787. – metalna presa za štampanje (150 otisaka na sat)

1796. – pronalazak tehnike umnožavanja ravnom štampom (tehnikom litografije)

1805. – prva mašina za livenje olovnih slova

1812. – prva štamparska mašina sa mehanizovanim kretanjem (400 otisaka na sat)

1839. – pronalazak fotografije

1843. – početak proizvodnje papira iz drveta

1862. – prva rotaciona mašina

1875. – prva novinska rotaciona mašina za velike tiraže

1881. – počinje upotreba rastera (autotipije) – reprodukovanja polutonskih originala, što predstavlja osnovu savremene reprodukcije slika u svim tehnikama štampe

1884. – prva mašina za slaganje slova

Razdoblje automatizacije (1900—1950)

primena foto-postupaka

uvođenje automata za ulaganje i izlaganje tabaka (papira)

1904. – pronalazak ofset štampe

1930. – prva fotoslagaća mašina

Razdoblje elektronike i računara (od 1950. do danas)

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Kao što možemo videti, ova industrija je tokom istorije imala vrlo dug i dinaimčan put dok nije došla do ovog nivoa gde je sada, te upravo iz tih razloga kvalitet štampe je sada na vrhunskom nivou. Savremeni trendovi u digitalu sve više uzimaju maha, stoga štamparije, kao i sve ostale delatnosti, moraju da se vode baš tim pravilima.


Sponsored ads: