/Liz je iz Australije stigla u Srbiju i šokirala se: Jedna stvar kod Srba mi je OTVORILA OČI i na tome ću vam biti BESKRAJNO ZAHVALNA

Liz je iz Australije stigla u Srbiju i šokirala se: Jedna stvar kod Srba mi je OTVORILA OČI i na tome ću vam biti BESKRAJNO ZAHVALNA

Iz Daleke Australije u Srbiju, došla je Liz Duong (24) iz Melburna. Nakon jednomesečnog boravka, shvatila je prave vrednosti života na kojima nam je, kako sama kaže – večno zahvalna.

Danas, mlada Australijanka, putem svog Jutjub kanala, uči ljude srpski jezik i objašnjava svima koje su prednosti života u Srbiji. Pošto se u Srbiji zaljubila to joj je poslužilo kao motivacija da svoje stare navike promeni iz korena.

Liz Duong
Liz Duong

– Mi imamo mnogo dijaspora u Australiji, a bilo je moje prvo iskustvo je bilo sa Srbima. Veoma volim vaš stav i humor. Srbi ne shvataju sebe previše ozbiljno, imaju debelu kožu, što bi se reklo otporni su, brutalno su iskreni i znaju kako da naprave dobru žurku. Svi kvaliteti kojima se divim – počinje svoju priču za “Blic” Liz iz daleke Australije.

Karta u jednom pravcu

– Posetila sam Srbiju dva puta, prvi put je bilo na leto 2019. godine a ostala sam tu mesec dana i upoznala sam mog sadašnjeg dečka. Toliko sam zavolela Srbiju, i odlučila sam da dođem još jednom na zimu. Provela sam Božić i vašu novu godinu u Srbiji! Pojela sam dovoljno vaše savršene hrane za dve nedelje, sita i sa par kilograma više vratila sam se kući – kaže devojka i ne krije oduševljenje našom kulturom.

– Moj prvi put ka Srbiji je kada sam bila turista, ali sledeći put sam bila kao partner. Bilo je fantastično iskustvo, a slučajno sam se zaljubila u Srbiju, kulturu, hranu i očigledno Srbe! Konačno sam planirala da se posetim u Srbiju još jednom u martu, ali zbog korone moji planovi su propali. Sada moram da čekam da se ponovo otvore granice ali sledeći put biće samo karta u jednom pravcu – najavljuje Australijanka.

Liz Duong
Liz Duong

Srpski jezik ima ono što drugi jezici nemaju

– Mogu da pričam o tome do kraja života ali ja ću dati samo nekoliko primera… Po mom mišljenju, najteža stvar u srpskom jeziku ako imate engleski kao maternji jezik, je kombinacija vokabulara, redosleda reči, rodova i, naravno, padeža.

Vokabular – Kada sam učila francuski, obično ako nisam znala reč, mogla sam da prevedem englesku reč kao francusku reč i 75 odsto ja bih bila u pravu, ali ne mogu da uradim istu stvar na srpskom. Dok su francuski, španski, italijanski i portugalski nekom ko govori engleski donekle bliski srpski nije. Srpski, za izvornog govornika engleskog je nivo 2 jezik, i u ovoj grupi su jezici kao turski, grčki, bugarski, slovački, stoga, treba vam duplo više vremena da naučite srpski nego, recimo, francuski. Znam da engleski i srpski imaju mnogo sličnih reči, ali u poređenju sa francuskom, bilo je teže da naučim mnogo reči od nule – objašnjava devojka.

“Šta sam naučila učeći srpski”

Red reči – U mom videu, rekla sam da volim što Srbi mogu da promene red reči na mnogo različitih načina a da rečenica još uvek ima smisla, ali nisam rekla da je zbog toga teže za strance da slušaju i pričaju. Mi smo navikli da očekujemo redosled. Na primer, moj mozak nije navikao da koristim druge opcije za futur, “daću” umesto “ja ću dati” na primer. Kada pričam, prirodnije je da kažem, ja ću dati, zato što je više kao engleski, ali znam da Srbi vole da koriste “daću”, zato što je ovo brže. Kada pišem, lakše mi je ali kada pričam, obično je ne iskoristim odmah. Trenutno, pokušavam da razvijem sposobnost da koristim drugu opciju češće.

Rodovi – Srećna sam da nije bio moj prvi put da učim jezik koji ima rodove, ali sad, još uvek nisam sigurna zašto nam treba rod za reči i ovo je teško za nas zato što pre nego što pričamo, treba da znamo koji rod bismo hteli da iskoristimo. Na primer, rečenica kao “Koja je Lazaru najbolja srpska reč?” Trebalo mi je 5 sekundi da kažem ovu rečenicu, ako bih htela tačno da kažem ovu rečenicu, treba da vidim 5 sekundi u budućnost i da znam da želim koristiti “reč” na kraju koja je ženski rod, a onda, promenim “Koji”, “najbolji” i “srpski” u ženski rod. Uopšte mi nije jasno kako Srbi znaju da rade to prirodno bez razmišljanja?

Padeži – Kao što sam rekla u mom poslednjem videu, stranci se uvek žale na padeže. Međutim, sa padežima, znanje je u samoj reči. Znate šta je subjekat, šta je objekat. Svaki odgovor se nalazi na kraju reči, a jezik je tako više fleksibilan. Zbog padeža, možemo da promenimo reč na mnogo načina, a da još uvek ima smisla, ali… teško je da ga koristim kada pričam. To je sličan problem kao sa rodovima… treba da znamo sve šta želimo da kažemo unapred – objašnjava Liz.

Klipovima potkrepljuje sve svoje ljubavi i uči ljude da pričaju srpski

– Kada sam bila mlađa, uživala sam da snimam klipove za školu, pa onda, dok sam studirala na fakultetu, imala sam posao u marketingu, a sad, učim srpski. Moj kanal je kombinacija svih mojih ljubavi.

“Srbija mi je otvorila oči”

– U Australiji, mi želimo više i više stvari, nov auto, nov stan, novu odeću, najbolji posao, unapređenje itd, život se radi o novcu i materijalnim stvarima. Odgajena sam sa ovim razmišljanjem. Prvi put sam putovala u Srbiju bez očekivanja a posle jednog meseca je Srbija otvorila moje oči. Srbi žive srcem. Srbi ne jure stalno za onim što nemaju, već umeju da iskoriste ono što već imaju. Naravno, trebaju im pare, posao, odeća, ali šta je najvažnije su porodica, prijatelji, veze, deca, iskustva i sam život. Srbi su promenili moj pogled na život i ja sam im zbog toga večno zahvalna – kaže devojka.

Svoje iskustvo nesebično deli sa drugima

– Imala sam mnogo materijala da podelim sa drugima o mojoj avanturi sa srpskim jezikom, a obično sam o tome pričala samo sa mojim prijateljima iz Australije, ali ih očigledno, ne zanima koliko smatram ovaj jezik neverovatnim, lepim i bogatim. Na početku je bilo samo za zabavu i da vežbam govor na srpskom, ali saznala sam da su ljudi uživali u mojim video snimcima, tako da sam počela da pravim videe sa više poente i koji su bili bolje obrađeni.

Srbima i strancima koji uče srpski su se svideli, tako da sam imala motivaciju da nastavim. Takođe je dobro za mene da konsolidujem novi vokabular i pravila gramatike takođe. Tako da, na taj način, ubijam dve muve jednim udarcem – završava svoju priču za “Blic”, Liz koja je oduševljena Srbijom, i koju jedva čeka ponovo da poseti, ali ovog puta sa kartom u jednom pravcu.