Sve više deca pati od poremećaja pažnje, gubitka pamćenja.. Ograničite im upotrebu telefona!

Sponsored ads:

Danas je ceo svet opsednut uređajima: pametnim telefonima, tabletima i drugom digitalnom tehnologijom. Zajedno sa njima virus digitalne demencije prodire u svet. I ovo nije šala, ovo je dijagnoza.

2007. stručnjaci su primetili da svake godine sve više dece iz digitalne generacije pati od poremećaja pažnje, gubitka pamćenja, slabe samokontrole, kognitivnih oštećenja i depresije.

UTICAJ GEDŽETA NA DECU

Studije pokazuju da mozak digitalne generacije doživljava promene slične onima koje se javljaju nakon traumatične povrede mozga ili rane demencije – demencije koja se obično razvija u starosti.

Teško je poverovati, ali prosečni sedmogodišnji Evropljanin već je proveo više od godinu dana svog života (24 sata dnevno) na ekranima, a 18-godišnjak je proveo više od četiri godine!

Hoćete da kažete da su deca sada potpuno drugačija? Da, deca su različita, ali njihov mozak je isti kao i čovek od pre hiljadu godina – 100 milijardi neurona, od kojih je svaki povezan sa deset hiljada njihove vrste.

Mozak treba razvijati i hraniti. Sve naše misli, postupci, rešavanje problema i duboko razmišljanje ostavljaju trag na našem mozgu. „Ništa ne može zameniti ono što deca dobijaju od sopstvenog, slobodnog i nezavisnog razmišljanja kada istražuju fizički svet i suočena su sa nečim novim“, – kaže britanska profesorka psihologije Tania Biron.

Bićete šokirani, ali od 1970. godine radijus dečje aktivnosti (prostor oko kuće u kojem deca slobodno istražuju svet oko sebe) smanjen je za 90%! Svet se smanjio na ekran pametnog telefona. Deca su zaboravila i, još gore, jednostavno ne znaju kako je trčati po kiši, lansirati čamce, penjati se po drveću ili jednostavno ćaskati jedni s drugima.

Sede satima, zakopani u pametni telefon. Ali oni moraju da razviju mišiće, budu svesni rizika koje im je svet pripremio i samo komuniciraju sa svojim prijateljima.

„Neverovatno je kako se brzo stvorila potpuno nova vrsta okruženja, gde se ne stimulišu ukus, miris i dodir, gde većinu vremena sedimo ispred ekrana, umesto da šetamo na svežem vazduhu i provodimo vreme suočeni – razgovorom.“, kaže Suzan Grinfild. Definitivno imamo oko čega da brinemo.

Mozak se formira kada postoje spoljni nadražaji i što ih je više, to bolje za mozak. Zbog toga je veoma važno da deca istražuju svet fizički, ali ne i virtuelno. Ovo rastućem mozgu treba, baš kao i pre hiljadu godina.

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Takođe, detetu je potreban zdrav i pun san. Ali savremena deca nisu u stanju da napuste Internet i odvoje se od računarskih igara. To u velikoj meri skraćuje trajanje njihovog spavanja i dovodi do poremećaja. Kakav razvoj može biti kad ste umorni i boli vas glava, a školski zadaci vam ne padaju na pamet?!

Pitate se kako digitalna tehnologija može promeniti mozak deteta? Prvo, broj spoljnih stimulusa je ograničen zbog monotonog vremena provedenog na Internetu. Dete ne dobija iskustvo potrebno za razvoj dovoljno važnih moždanih regiona koji su odgovorni za empatiju, samokontrolu, donošenje odluka…

A ono što ne uspe odumire. Na kraju krajeva, osoba koja je prestala da hoda atrofiraće noge? Deca nisu navikla da pamte informacije – lakše ih pronalaze u pretraživačima. Toliko o vašim problemima sa pamćenjem. Uopšte ga ne treniraju.

Da li mislite da su deca toliko pametnija zahvaljujući Internetu? Da li ste znali da današnji jedanaestogodišnjaci obavljaju zadatke na nivou koji su osmogodišnjaci ili devetogodišnjaci demonstrirali pre 30 godina. Istraživači primećuju da je jedan od glavnih razloga za to život u virtuelnom svetu.

„Plašim se da će digitalna tehnologija infantilizirati mozak, pretvarajući ga u neku vrstu mozga male dece koju privlače zujanje i jaka svetla, koja se ne mogu koncentrisati i živeti u trenutku“, kaže Susan Greenfield.

Ali i dalje možete spasiti svoju decu! Dovoljno je samo ograničiti vreme upotrebe svih vrsta uređaja. Bićete iznenađeni, ali Steve Jobs, guru digitalne industrije, učinio je upravo to. Njegova deca uopšte nisu koristila iPad, a bilo im je zabranjeno da koriste druge uređaje noću i vikendom.

Chris Anderson, glavni urednik američkog časopisa „Vired“, jedan od osnivača 3D Robotics-a, takođe ograničava svoju decu da koriste uređaje. Andersonovo pravilo – Nema ekrana i uređaja u spavaćoj sobi! „Ja, kao niko drugi, vidim opasnost u prevelikoj zavisnosti od Interneta. I sama sam se susrela sa ovim problemom i ne želim da i moja deca imaju iste probleme.”

Sinovi tvorca usluga Blogger i Tvitter mogu da koriste svoje tablete i pametne telefone ne više od 1 sata dnevno, a direktor Agencije OutCast ograničava upotrebu naprava u kući na 30 minuta dnevno. Njegova mlađa deca uopšte nemaju uređaje.

Evo odgovora na pitanje „šta treba učiniti?“ Vodite računa o mlađoj generaciji. Razmislite kakva ih budućnost očekuje za 10-20 godina, ako danas provedu pola dana ispred ekrana svojih ultramodernih uređaja.

Ako vaši prijatelji imaju decu, obavezno im recite o digitalnoj demenciji!

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Izvor: DNevni.rs


Sponsored ads: