/Evo kako zaštititi kožu od UV zračenja! Najbolji način!

Evo kako zaštititi kožu od UV zračenja! Najbolji način!

Sa prvim sunčanim danima i letom koje se bliži, ponovo postaje aktuelno pitanje kako zaštititi kožu od UV zračenja i izbeći oštećenja. Sasvim je izvesno da je najkorisniji savet minimalno izlaganje kože suncu. Ipak, za sve one koji ne žele da se liše potpuno sunčanja i uživanja u letu, istražili smo koje su delotovorne mere predostrožnosti koje se mogu preduzeti.

Upotreba krema za sunčanje, nošenje zaštitne odeće i izbegavanje sunčeve svetlosti sredinom dana kada su UV zraci najjači samo su neki od saveta dermatologa koje vredi usvojiti.

Krema sa zaštitinim faktorom

Krema za sunčanje sa zaštitnim faktorom i kupaći su sve što vam je potrebno za plažu, zar ne? Da bi novi modeli kupaćih kostima koje ste pažljivo birali i kupovali zaista istakli vašu figuru i lepotu, poželjno je da zaštitite kožu koju oni ne prekrivaju. Lice, leđa, stomak, noge, svaki delić otkivene kože mora biti premazan zaštitnom kremom.

Kremama za sunčanje dodeljen je broj faktora zaštite od sunca (sun protection factor – SPF), koji ocenjuje njihovu efikasnost u blokiranju ultraljubičastih (UV) zraka. Veći broj ukazuje na veću zaštitu, te stepen treba birati u skladu sa tipom kože. Prema savetima stručnjaka, upotreba kreme za zaštitu širokog spektra sa najmanje SPF 15 preporučuje se čak i za hladnih ili malo oblačnih dana.

Široki spektar na etiketi proizvoda zapravo znači da krema za sunčanje filtrira izloženost ultraljubičastom A (UVA) i ultraljubičastom B (UVB) zračenju. UVA zraci prodiru duboko u kožu i uglavnom su odgovorne za prerano starenje i rak kože. UVB zraci utiču na površinu kože i izazivaju opekotine od sunca.

Kako da korisitite kremu za sunčanje?

Nanesite kremu za sunčanje najmanje 20 do 30 minuta pre nego što izađete napolje, kada god ćete biti izloženi duže od pola sata. Ne preporučuje se da ostavite mazanje za plažu, jer se možete do tada preznojiti, a vlaga čini zaštitnu kremu manje efikasnom.

Poželjno je da se krema nanese u debelom sloju na sve delove izložene kože. Potražite pomoć za teško dostupna mesta kao što su vaša leđa. Imajte na umu da vas jedno nanošenje kreme ne može zaštititi ceo dan. Ako se zadržite na suncu duže od dva sata ili pak ako plivate, znojite se ili brišete peškirom, nanesite kremu ponovo. Ovo je osnovno pravilo zaštite i nege mlade i zrele kože.

Obavezno proverite rok upotrebe svoje kreme. Premda su skoro svi proizvodi ove vrste sa rokom trajanja do 3 godine, treba imati u vidu i to da se taj rok skraćuje usled izloženosti visokim temperaturama.

Potražite hladovinu

Očigledan, ali veoma važan način da ograničite svoju izloženost UV zracima jeste izbegavanje predugog izlaganja suncu. Ovo je posebno važno za period između 10h i 17h, kada je UV zračenje najjače. Ako niste sigurni koliko su jaki sunčevi zraci, koristite test senke: ako je vaša senka kraća od vas, sunčevi zraci su izuzetno jaki i neophodno je da se zaštitite.

Jačina ultraljubičastih traka varira u odnosu na period dana i godine, ali je veoma važno znati da oni dostižu zemlju čak i kada su dani oblačni i magloviti. Podatke o tome koliki je UV index, odnosno jačina zračenja na određenom mestu u određenom vremenu možete proveriti u okviru svakodnevne vremenske prognoze.

Čak i kada je indeks najniži (0 – 3, zelena boja), preporučuje se nošenje zaštitnih naočara, a osobama svetlije kože krema za sunčanje. Kako raste opasnost, treba povećavati i stepen zaštite. Veoma visok rizik (8 – 10, crvena boja) podrazumevaće korišćenje faktora 30+ kreme za sunčanje, adekvatnu odeću, naočare i šešir, dok će ekstremna opasnost (UV index 11+, ljubičasta  boja) značiti sprovođenje svih mera predostrožnosti i obavezno izbegavanje sunca u periodu od 10h do 17h.

Poseban oprez se savetuje na plaži ili na planinama, jer pesak, voda i sneg odbijaju sunčevu svetlost, povećavajući količinu UV zračenja koju dobijate. UV zraci takođe mogu stići ispod vode, tako da još uvek možete izgoreti čak i ako ste u vodi i osećate se rashlađeno.

U svakom slučaju, najpametnije po vaše zdravlje jeste da vrele letnje dane provodite u nekoj hladovini, a da sunčanje ostavite za rane jutarnje ili kasne popodnevne sate.

Nosite naočare za sunce

Sunčane naočare koje blokiraju UV zrake su važne za zaštitu nežne kože oko očiju, kao i samih očiju. Idealne sunčane naočare trebalo bi da blokiraju od 99% do 100% UVA i UVB zraka. Pre nego što kupite, proverite nalepnicu da biste se uverili. Ako nema nalepnice, ne pretpostavljajte da sunčane naočare pružaju nikakvu UV zaštitu bez obzira na to koliko su stakla tamna.

Važno je reći da tamnija stakla zapravo nisu nužno bolja, jer UV zaštita dolazi od nevidljive hemikalije koja se primenjuje ili nanosi na stakla, a ne od njihove boje.  

Sunčane naočare sa velikim okvirom mogu vam zaštititi oči od svetlosti koja dolaze iz različitih uglova. Takođe, kada kupujete deci naočare, neka tu budu manje verzije stvarnih zaštitnih naočara, a ne naočare za igračke.

Razmislite o šeširu i dugim rukavima

Bez obzira na to da li se nalazite u nekom mondenskom letovalištu ili pešačite od kuće do posla, uvek nosite šešir.  Za najveću zaštitu izaberite šešir sa obodom koji će zaštititi vaše lice, uši i zadnji deo vrata. Izbegavajte slamnate šešire sa rupama koje propuštaju sunčevu svetlost. Šeširi od platna najbolje štite kožu od UV zraka. Tamniji šešir može pružiti više zaštite, takođe.

Uprkos velikim vrućinama, radije se odlučite za košulju dugih rukava, no za majicu na bratele. Dugi rukavi, duge pantalone i suknje mogu vas zaštititi od UV zraka, posebno ako govorimo o čvrsto tkanoj tkanini. Vlažna majica nudi mnogo manju zaštitu nego suva, a tamnije boje štite više od svetlijih. Postoji čak i odeća sertifikovana po međunarodnim standardima koja se posebno se proizvodi za zaštitu od ultraljubičastog zračenja.

Ako nošenje ove vrste odeće nije praktično za vas, pokušajte da obučete majicu ili maramu za plažu. Imajte na umu da tipična majica ima SPF niži od 15, pa koristite i druge vrste zaštite. Koristite kremu za zaštitu širokog spektra ili ostanite u hladu.

Autor: Srbijanka Stanković za OazaZnanja

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu sajta “www.oazaznanja.com” , ukoliko ga želite preuzeti kontaktirajte admin tim putem naše Facebook stranice.