“Smrti se najmanje boje oni čiji život ima najveću vrednost”- Kant

Smatram da uspešni ljudi ne žive ovaj život kao i većina u strahu od smrti. Čovek je na ovom svetu kako bi otkrio svoju svrhu i ispunio svoj cilj, ali sa uživanjem. Na tom putu ka pronalsku sebe i otrkivanju koja je njegova uloga dolazi i do razmišljanja o smrti. Ona je suđena svakom od nas i mi ne znamo šta se dešava posle nje, sve su samo pretpostavke, ali koja je poenta da se nje bojimo i živimo u strahu od bolesti, automobilske ili avionske nesreće… koja je poenta svom ovom stresu i nerviranju kada nas smrt čeka svakako?

O smrti kao i o Bogu ništa sa sigurnošću ne možemo da znamo, ali kada krenete na vaš put, nazovimo “Put buđenja”, dolazite do mnogih saznanja i prihvatate smrt kao nešto obavezno, ne lepo, ne ružno, osećate potpunu nirvanu. Mislim da du uspešni ljudi uspešni zahvaljujući tome. Prate svoj put i prihvataju da se sve dešava da razlogom. Uživaju u životu i cene ga. Antoni de Melo je imao jednu vežbu: “Mrtvi pre vremena”. Radi se o tome da zamislimo sebe kako ležimo u grobu potpuno bespomoćni i da onda posmatramo sve naše probleme i strahove sa te tačke gledišta. Ti si tada potpuno bespomoćan. Da li je sve bilo vredno tvog nerviranja i da li su tada “strahovi” zaista strahovi? Mislim da kada ovu vežbu krenete da radite da ćete shvatiti da tada tek kreće vaše buđenje. Smrt nije nešto strašno, ona je tu sa razlogom.

Svakim danom tonete sve dublje, zato ne dozvolite da te dubine budu strme i učinite ih što lepšim. Veoma ostvareni ljudi ležu u krevet sa saznanjem da se sutra možda neće probuditi, ali to nije ono što ih plaši već što ih motiviše da uživaju i rade što više.

Autor: Jovana Topić (instagram) / Oaza Znanja