ŠTA JE TO ŠTO SMO ZABORAVILI, A TU JE PRED NAMA…

Sponsored ads:

Da li je došlo vreme promena?

Slušajući večite gubitnike koji su svoje poraze pretvorili u naše ropstvo, živimo tako što smo zagledani u sebe, a sami sebe ne prepoznajemo. Radujemo se sreći, a ne znamo šta je ona. Pričamo o ljubavi, a nismo sposobni niti da je prihvatimo, niti da je drugima predamo. Večito smo nezadovoljni zbog nečega što nemamo, a nikada srećni zbog sitnica koje imamo. Zaboravljamo da smo upravo zbog njih često nasmejani i da nam one ulepšavaju život. Umesto mira, slušamo glas u nama, a on je sličan kao i spoljašnost, neverovatno bučan. Vešto nas vodi ka zadovoljavanju sebstva i verovanja u lažnu nadu u neko bolje sutra, dok ono nikako ne dolazi.

Po umu nam se vrte razne misli, stvaraju nam nesnosnu vrevu. Ona je jača i od najveće gradske saobraćajne gužve. Vozikamo se sa njom. Govorimo sami sebi da ćemo negde stići, a ona, zadovoljna što nikad ne staje, razvozi nas po samo njoj znanim putevima, dok nas ne izbaci na jednoj od zabačenih stanica koja čeka prohujale vozove da joj se vrate, ali i sama zna de se oni njoj nikada neće vratiti. U toj memljivoj senci prošlosti očekujemo nagradu za sve ono što smo uradili ili za ono što nismo. Ostajemo sami, udaljeni od svih. Zaboravljeni u tami i razočarani u dodeljenu sudbinu čekamo kraj života kao spas od svih tih jakih životnih talasa što nam razoriše mladost i veru.

DOSTA! Došlo je vreme da sami sebi oprostimo, da se zahvalimo svom egoizmu i da mu kažemo: ti silaziš na ovoj stanici. Opraštajući sebi, oprostićemo i drugima. Živima i mrtvima. Priznaćemo svoju najveću grešku. U svojoj sebičnosti i uobraženosti da smo jedinke bez jedinstva, zaboravili smo na naše roditelje, pretke, ali i na budućnost naše dece. Zar je teško da shvatimo kako u nama teče krv naših predaka, ali i da su naraštaji koji dolaze deo nas.

Zaboravili smo da smo delići svega što postoji, spojeni otkucajima srca u sveopšte jedinstvo celine. Zapitamo li se katkada zašto smo kao bebe najlakše uspavljivani na grudima roditelja. Odgovor je svima poznat i jasan. Slušali smo njihove otkucaje srca. To nas je činilo mirnim, spokojnim i sigurnim. Malo je danas onih koji srcem čuju svoje roditelje. Muzika Neba i ritam Prirode, to je ono što nam treba da bi se oslobodili lažnih obećanja i uveravanja. Obradovati sebe istinom i znanjem je vrhunac prosvetljenja. Da, dragi moji. Da bi opet postali sretni, moramo se srcem vratiti u dečije doba, a da bi to uspeli potrebno je da se vratimo pravim životnim vrednostima. One nisu ništa drugo nego božanski princip jedinstva koji nam pokazuje da se u svakom licu vidi lice Boga i da se u svemu što postoji oslikava Njegova kreacija.

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Podižem glas protiv svih podela, protiv svih gadosti koje su obogaljile život, protiv svih uštogljenih bezbožnika kojima je važnija slava i pun buđelar od osmeha zdravog naraštaja. Odbijam da se uzdižem zbog hrabrosti svojih predaka, ali shvatam njihovu veličinu u borbi za opstanak života i prihvatam sve njihove postupke kao svoje. Zahvalan sam im što su u mene ugradili delove njihovih duša. One su od mene učinile čoveka koji se seća i da zbog njihovih patnji, gubitaka i boli dobro zna šta želi u svom životu. Želim mir čovečanstvu i da se svi ponovo obožimo. Da se vratimo jedinoj ispravnoj veri – veri ljubavi koja će naučiti sve one koji dolaze posle mene da je jedina svrha života podariti drugima sve ono što se dobija kada se dolazi na ovaj svet. Ljubav i život. Želim da se svetlost naših duša vrati izvoru svetlosti od kojeg sve kreće. Ponos nije vrlina mudrosti, ona je vrlina zaborava i gluposti. Hvalospev svojoj umišljenoj veličini i grandioznosti nikoga u istorijske knjige nije uvela kao junaka, već kao tiranina, rušioca i potpunog gubitnika.

Zato je važno da se kao Rod osvestimo što pre i da shvatimo da će nas iskreno pokajanje, oprost, molitva i dobročinstvo vratiti opet na stare slave oboženih ljudi. Tek tada ćemo shvatiti i razumeti govor mudrih ljudi i dopustićemo im da nas pokrenu ka stvaranju nove civilizacije i ustrojstva po božanskim principima ljubavne sloge i jedinstva.

Bože oprosti za zaborav i pomiluj nas, naše pretke i pokoljenja. Veličina čoveka se ogleda u njegovom razumevanju snage koja drži ceo Univerzum u jedinstvu. Promene su pred nama. Svetlost je došla. Slava Rodu.

Milan Nikolić Izano / Izano.rs

Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

Pogledajte i video:


Sponsored ads: