Svi ljudski problemi potiču od čovekove nesposobnosti da sedi sam u sobi

Hiljadama godina svet je toliko evoluirao i te promene se dosta brzo dešavaju pogotovo u 21.veku. Međutim, meni se čini da koliko tehnologija napreduje toliko ljudski um nazaduje. Držimo se uverenja i moralnih pravila koja su doneta hiljadama godina pre,  “poštujemo” zakone dok podržavamo kriminal, pomažemo drugima dok ne znamo sebi…itd.

Postoji još mnogo drugih stvari koje ljudi rade, ali smatram da je najveći problem od svih, to što ne znamo kako sebi da pomognemo. Volimo da pričamo o problemu, volimo da tragamo za nečim dok ni sami ne znamo za čim i prosto nam je “prijatno” u toj zoni komfora.

Trpimo muža samo zato što pravilo kaže da treba jednom da se udaš,, trpimo dosadan posao samo zato što je dobra plata, idemo na fakultet jer tako mora.. i za sve to orkivljujemo druge. Zašto?

Zato što se bojimo da budemo sami, bojimo se da zastanemo i razmislimo šta zaista želimo, bojimo se da ostavimo muža jer bićemo SAMI, bojimo se da odemo sa posla jer šta ćemo onda, ne shvatajući da treba da popričamo sa sobom i vidimo ko smo i šta želimo.

Danas je glavni problem to što se svako boji da ostane sam. Ne samo u emotivnom smislu, već se bojimo da ne budemo sami u svakom delu našeg života.

Samoća nije strana, ona je preporučljiva kada imamo problem. U njoj se negde duboko nalazi sakriven odgovor, ali mi ga ne čujemo od ovolike buke.

Autor: Jovana Topić (instagram) / Oaza Znanja