/Zašto sanjamo i da li snovi imaju neko značenje?

Zašto sanjamo i da li snovi imaju neko značenje?

Da li ste se nekad zapitali zašto sanjamo i da li snovi imaju neko značenje?

Nisu svi snovi isti. Snovi obuhvataju širok spektar ljudskih iskustava (a ponekad i više od toga), uključuju vrtoglavi raspon emocija i događaja, često i sa elementima bizarnosti. Snovi mogu biti zabavni, prijatni, zastrašujući, tužni ili prosto neobični. Snovi o letenju mogu izazvati euforiju; snovi u kojima nas neko juri mogu biti strašni, dok snovi o tome kako nespremni izlazite na ispit izazivaju stres.

Postoji nekoliko klasifikacija snova, uključujući noćne more, snove koji se ponavljaju i lucidne snove. Da pogledamo nakratko šta koji od njih predstavljaju.

Noćne more se obično definišu kao strašni snovi koji često dovode do toga da se probudimo. „Loši snovi“ se smatraju manje strašnim oblikom noćnih mora. Većina ljudi ima noćne more, obično retko, dok neki ljudi ipak često imaju noćne more. Veoma mali postotak ljudi – naučna istraživanja kažu da je ta brojka oko pet procenata – imaju noćne more jednom nedeljno ili češće.

Noćne more se mogu javiti zbog različitih stvari – stresa, emotivne uznemirenosti i traumatičnih iskustava. Ponekad se noćne more javljaju kao nuspojave nekih lekova, ali i alkohola i droga, a mogu biti i posledica nekih oboljenja. Noćne more ne narušavaju normalan san samo time što nas bude u pola noći, već dovode i do svojevrsnog straha od toga da ponovo zaspimo i „upadnemo“ u isti, uznemirujući san.

Noćne more često imaju i druge posledice po normalan san i zdravlje. Naučnici tvrde da noćne more mogu dovesti do nesanice, zamora tokom dana, depresije i anksioznosti. Studije ukazuju na to da ljudi sa određenim zdravstvenim problemima češće imaju noćne more, pogotovo ljudi koji pate od migrene, opstruktivne apneje u snu i kliničke depresije. Veza između noćnih mora i depresije je veoma složena. Depresija je povezana sa učestalijom pojavom noćnih mora, dok same noćne more mogu dovesti do pogoršanja depresije.

Košmari su još jedno zastrašujuće iskustvo tokom spavanja. Mada su veoma strašni i remete normalan san, košmari nisu isto što i noćne more. Košmari su veoma intenzivne epizode straha u snovima. Te „zastrašujuće epizode“ su obično propraćene vrištanjem, kao i fizičkim pokretima – padanjem iz kreveta ili mahanjem rukama u panici.

Košmari se javljaju i kod odraslih, ali su nešto češći kod dece. Procenjuje se da oko šest procenata dece ima košmare, i to najčešće u dobi između 3 i 12 godina. Smatra se da su košmari donekle genetski predisponirani (kao i mesečarenje i druge parasomnije), odnosno veoma se često dešava da više članova porodice konstantno ima košmare. Potvrđeno je i da postoji veza između košmara, opstruktivne apneje u snu i uvećanih krajnika i uvećanog ždrelnog krajnika kod dece.

Snovi koji se ponavljaju su upravo ono što im ime kaže – snovi koji se relativno često javljaju. Istraživanja pokazuju da ovakvi snovi obično imaju znatno stresniji sadržaj od običnih snova. Dosadašnja istraživanja su povezala snove koji se ponavljaju sa psihološkim pritiskom i stresom, kako kod odraslih, tako i kod dece.

Lucidni snovi su posebno fascinantna pojava. Kod lucidnih snova, osoba koja sanja je svesna činjenice da sanja i obično može da kontroliše san i ono što se u njemu dešava. Dosadašnja naučna ispitivanja su povezala lucidne snove sa neuobičajeno visokim nivoima moždane aktivnosti. Kod ljudi koji imaju lucidne snove se javljaju značajno više frekvencije moždanih talasa u odnosu na ljude koji nemaju lucidne snove, kao i povećana moždana aktivnost u nekim delovima čeonog režnja. Ovaj deo mozga je povezan sa svešću, osećajem sopstva, kao i jezikom i pamćenjem. Ispitivanja lucidnih snova ne samo da su dosta rasvetlila mehaniku sanjanja, ali i neke važne činjenice o svesnosti sa neurološkog aspekta.

Java na mnoštvo načina utiče na naše snove. Teorije o tome zašto sanjamo uključuju i teoriju da su snovi vrsta „alata“ uz pomoć kog naš mozak „prorađuje“ emocije, stimuluse, sećanja i informacije koje smo „pokupili“ na javi, a da toga možda nismo ni bili svesni.

Jedno ispitivanje je pokazalo da značajan procenat ljudi koje sanjamo čine ljudi koje poznajemo. Studija je pokazala da su ispitanici mogli da imenuju čak 48 procenata ljudi koje su sanjali; drugih 35% ljudi koji su se pojavili u snovima ispitanika mogli su da se vežu za neku generičku ulogu ili funkciju (na primer – prijatelj, lekar, policajac). Manje od petine osoba koje su se pojavile u snovima – tek šesnaest procenata – bilo je sasvim nepoznato ljudima koji su ih sanjali.

Drugo istraživanje je došlo do zaključka da se većina snova sastoji od stvari vezanih za takozvano autobiografsko pamćenje, odnosno za sećanja vezana za nas same, a ne za tzv. epizodno pamćenje, koje se vezuje za događaje i detalje, mesto i vreme nekog događaja i slično.

Mnoštvo naučnih istraživanja je dokazalo da ono što nam se dešava na javi ima ogroman uticaj na ono što sanjamo. Trudnice uglavnom sanjaju stvari vezane za trudnoću i porođaj. Medicinski radnici i ljudi koji rade u staračkim domovima najčešće sanjaju upravo ljude koje neguju i o kojima brinu. Muzičari duplo češće sanjaju o muzici u odnosu na ljude koji se ne bave muzikom.

Postoji i dosta fascinantnih naučnih studija koje su pokazale ljudsku sposobnost da sanjaju i stvari koje su van domašaja našeg poimanja. Recimo, mnogi ljudi koji su rođeni sa nekom vrstom paralize sanjaju o tome kako hodaju, trče ili plivaju podjednako često kao i ljudi koji nemaju problema sa kretanjem. Ljudi koji su rođeni gluvi u svojim snovima često normalno čuju zvukove. Ovakvi izveštaji potkrepljuju teoriju da snovi služe kao virtuelni model realnosti za javu – da su neka vrsta proto-svesti – i da nam pomažu u razvoju i preživljavanju.

Svakodnevna iskustva se ne manifestuju u snovima baš odmah. Ponekad je potrebno nekoliko dana, ili čak i cela nedelja, da se neko iskustvo „isfiltrira“ kroz san. Naučnici koji istražuju povezanost pamćenja i snova su uspeli da utvrde kako se različite vrste pamćenja „ubacuju“ u snove. I sadržaj kratkoročne memorije (ono što „registrujemo“ tokom dana) i sadržaj „dugoročnije“ memorije (iz perioda od oko nedelju dana) se često javljaju u snovima. Snovi o ovakvim događajima, kao i vreme nakon koga se neka sećanja pojave u snovima mogu biti zapravo veoma važan deo procesa konsolidacije memorije. Ubacivanje novih podataka u snove nije uvek lagan proces koji teče glatko. Razne informacije koje smo „pokupili“ na javi se često pojavljuju u snovima kao nepotpuni delovi, nalik krhotinama razbijenog ogledala.

Bez obzira na to što snovi najčešće odražavaju aspekte naše svakodnevne rutine, sanjanje je i stanje u kome se suočavamo sa veoma neobičnim iskustvima. Smatra se da je još jedna od funkcija snova „procesuiranje“ trauma i njihovo prihvatanje. Tugovanje, strah, gubitak, napuštanje, pa čak i fizički bol su stvari i iskustva koja se često javljaju u snovima. Naučna istraživanja koja su uključivala ljude koji su se suočili sa traumatičnim gubitkom bliske osobe su pokazala da većina ispitanika sanja upravo voljene ljude koje su izgubili. Ispitanici koji su bili u stanju duboke tuge zbog gubitka nekog bliskog su naveli nekoliko veoma sličnih tema koje su im se pojavljivale u snovima, uključujući sledeće:

  • Snovi o iskustvima sa voljenim osobama dok su bile žive.
  • Snovi o voljenim osobama koje su srećne i spokojne.
  • Dobijanje neke vrste poruke od preminule osobe.

Ista studija je pokazala da je oko šezdeset posto ispitanika izjavilo da su snovi imali značajan uticaj na njihov proces tugovanja. Snovi tokom perioda kada još uvek prorađujemo traumu gubitka bliske osobe mogu biti i teški, ali i od velike pomoći. Snovi, a posebno noćne more, su neraskidivo povezani sa depresijom, kao i drugim mentalnim problemima poput posttraumatskog stresnog poremećaja.

Ispitivanje i tumačenje sadržaja snova je fasciniralo ljude još od drevnih vremena. U drevnim kulturama, tumači snova su bili veoma cenjeni. Moderna nauka je, do određenog stepena, skrenula fokus sa istraživanja sadržaja snova na ispitivanje – i psihološko i kognitivno – mehanike sanjanja i njegove svrhe. Međutim, mnogi naučnici su nastavili da se bave samim sadržajem snova i nove tehnologije su nam dale sposobnost da posmatramo sadržaj snova kao što ranije nismo mogli da zamislimo.

Većina podataka o sadržaju snova se sakuplja preko upitnika i intervjua sa ispitanicima. Iskustva vezana za snove su veoma različita, ali su se neke teme izdvojile kao česte kod mnogih ljudi. Najčešće teme u snovima uključuju:

  • Snove vezane za školu i fakultet (učenje, izlazak na ispite)
  • Bežanje od nekoga ili nečega
  • Snovi vezani za seks
  • Padanje
  • Kašnjenje
  • Letenje
  • Fizički napad
  • Snovi o tome kako je neka mrtva osoba živa ili obrnuto, da je živa osoba mrtva

Jedna nedavna studija o sadržaju noćnih mora je istakla da su najčešće teme u noćnim morama:

  • Fizička agresija
  • Interpersonalni konflikti
  • Iskustva vezana za neuspeh i bespomoćnost

Naučnici su utvrdili da je strah najčešća emocija u noćnim morama i lošim snovima, mada je obično propraćen i drugim emocijama.

Nedavno su naučnici u Japanu napravili ogroman pomak u dekodiranju sadržaja snova. Koristili su tehniku po imenu neuralno dekodiranje – koja uključuje skeniranje mozga i ponovljene intervjue sa učesnicima u studiji – kako bi identifikovali vizuelni sadržaj snova. Na kraju su naučnici mogli da utvrde vizuelni sadržaj sna, na osnovu moždane aktivnosti, sa čak 75-80 procenata tačnosti.

Da li je ovakvo dekodiranje budućnost istraživanja sadržaja snova? Možda. Ispitivanje sadržaja snova je jedan od načina da nađemo odgovor na najosnovnije pitanje na koje još uvek niko nema tačan odgovor – zašto uopšte sanjamo?

Sva prava zadržana. Svako kopiranje ili prenošenje teksta na druge portale strogo zabranjeno bez naznake Oazaznjanja.com, te linka koji vodi ka tekstu na portalu.